Пројекат:

Биомониторинг тешких метала у ваздуху/едукација о утицају саобраћаја на квалитет ваздуха

Лабораторија за физику околине Института за физику Београд у сарадњи са НВО Геоеколошким центром из Београда реализовала је пројекат „Биомониторинг тешких метала у ваздуху/едукација о утицају саобраћаја на квалитет ваздуха“ који је финансијски подржала Нафтна индустрија Србије - НИС, а.д. Нови Сад у оквиру Јавног конкурса "Заједници заједно 2014." Напомена: Сви резултати представљени у ИЗВЕШТАЈУ не смеју бити објављени, употребљени за израду студија случаја или као извор информација за организовање акција и пројеката других организација и институција, без претходне сагласности руководиоца овог пројекта, др Мире Аничић Урошевић.

ИЗВЕШТАЈ

Мерење и праћење параметара квалитета ваздуха у урбаној средини представља обавезу дефинисану међународним, али и домаћим законодавством. Постављање мониторинг мреже са задовољавајућом просторном резолуцијом мерних места ограничено је високом ценом потребних инструмената, као и њиховог одржавања. Стога, последњих деценија биомониторинг све више добија на значају као једноставнија и јефтинија метода за процену и праћење квалитета ваздуха у односу на стандарна инструментална мерења.

У Лабораторији за физику околине Института за физику у Београду развијена је метода активног биомониторинга тешких метала у ваздуху коришћењем врећица с маховином. Наиме, одређена врста маховине, се сакупља у незагађеној области и упакована у мрежасту врећицу се излаже на локације од интереса. Маховине су примитивна врста биљака, са неразвијеним кореном, која воду и нутријенте упијају из ваздуха, па се квалитативни састав околног ваздуха одражава на њихов унутрашњи састав.

У периоду од маја до децембра 2014. године, реализован је пројекат „Биомониторинг тешких метала у ваздуху/едукација о утицају саобраћаја на квалитет ваздуха“ с циљем добијања информације о садржају тешких метала у ваздуху дуж главних саобраћајница града Београда. Маховине у врећици су излагане атмосферској депозицији у трајању од 2 месеца (15. јун – 15. август) на 48 мерних места укључујући главне градске раскрснице, саобраћајне петље, кружне токове, прометне улице, али и оне са мањим протоком возила. Након тога, садржај 50 тешких метала и других елемената је одређиван у узорцима излаганих маховина. Међутим, посебно су дискутовани елементи који су од стране Светске здравствене организације препознати као канцерогени или токсични: As, Cd, Co, Cr, Cu, Ni, Pb, Pt, Sb и Zn. Такође, на свим мерним местима извршена је процена укупног протока, као и протока возила по категоријама с циљем утврђивања односа интензитета саобраћаја са измереним концентрацијама тешких метала у маховини, односно ваздуху.

На основу добијених резултата извршенa је процена загађености ваздуха тешким металима на високо фреквентним раскрсницама, једносмерним улицама и пешачким зонама:
 • јако загађен: Кнеза Милоша/Краља Милана (Лондон), Б. краља Александра/Таковска (Скупштина), Б. краља Александра/Рузвелтова (Вуков споменик), Устаничка/Војислава Илића (Шумице), Б. ослобођења (Аутокоманда), Б. војводе Мишића (Мостарска петља), Б. Михаила Пупина/Ушће (Ушће) и Јурија Гагарина/Гандијева (Пирамида);
 • загађен: Савски трг, Бранкова/Југ Богданова/Краљице Наталије (Зелени венац), Дечанска/Нушићева (Дом омладине), Б. деспота Стефана /Цвијићева, Вишњичка/Војводе Мицка Крстића, Пожешка/Кировљева (Баново брдо) и Кнез Михаилова;
 • умерено загађен: Маријане Грегоран (Карабурма), Тошин бунар/Студентска/Б. Зорана Ђинђића (Студентски град), Булевар Михајла Пупина (СИВ) и Главна/Авијатичарски трг (Земун);
 • незнатно загађен: Ресавска, Синђелићева, Трише Кацлеровића, Топчидерска звезда, Иличићева (Дедиње) и Магистратски трг.

Истраживање је показало да промена садржаја тешких метала у маховини одражава оптерећење мерних места саобраћајем. Наиме, концентрација тешких метала у маховини је у значајној корелацији са просечним протоком возила, процењеним у вршном сату на мерним местима а што указује на ниво загађености ваздуха:
 • Високо фреквентне раскрснице са протоком > 3 500 возила по часу: код Лондона, Скупштина, Зелени венац, Ушће, Пирамида, Аутокоманда, Мостарска петља – јако загађен ваздух;
 • 2 000 - 3 000 возила по часу: Таковска, Дом омладине, Цвијићева, Вуков споменик, Шумице, Студентски град, СИВ, Савски трг – загађен ваздух;
 • 1 000 - 2 000 возила по часу: Баново брдо, Земун, Устаничка, Војислава Илића, Вишњичка – умерено загађен ваздух;
 • < 1 000: једносмерне улице: Синђелићева, Ресавска, Трише Кацлеровића, Балканска – незнатно загађен ваздух.

Потребно је истаћи да су као потенцијални индикатори емисија пореклом из саобраћаја идентификовани следећи елементи: Sb - антимон, Cr - хром, Cu - бакар, Zn - цинк и Pt - платина.

Резултати овог пројекта доприносе бољем сагледавању стања квалитета ваздуха у урбаном подручју Београда, као и његовој повезаности са интензитетом саобраћаја. Добијени резултати могу се користити за припрему докумената у области заштите животне средине у урбаним подручјима, а посебно за израду планова управљања који се односе на квалитет ваздуха и одрживи транспорт. Добијене информације се могу употребити приликом спровођења мера које се тичу смањења загађености ваздуха дуж интензивних саобраћајница као што су: промена приоритетних токова возила; измештање транзитног саобраћаја из централних ка периферним зонама града; и обезбеђивање пешачких зона и бициклистичких стаза; планирање и пројектовање озелењавања урбаних и загађених области ради смањивања утицаја загађења које проузрокује интензиван проток аутомобила.

Подносилац извештаја:

__________________________________
Др Мира Аничић Урошевић,
руководилац пројекта

Контакт:
mira.anicic@ipb.ac.rs
011/3713-004

Биоиндекс загађења ваздуха и Биомониторинг места у Београду - прометне раскрснице и улице, саобраћајне петље, кружни токови и пешачке зоне: